Masaža može da promeni kako gledamo na sebe, kako se osećamo u svojoj koži, pomogne da bolje vladamo sopstvenim osećanjima. Opuštanje tela masažom ne čini samo da se osećamo lepo, već ima i mnogo složeniji efekat na emocije i samospoznaju.

Toga se uvek prisetim kad pročitam poučne priče koje jedan moj prijatelj sa Fejsbuka podeli s vremena na vreme. Jednu od njih podelila bih sa vama:

“Vrana je živela u šumi i bila je potpuno zadovoljna svojim životom. Jednog dana ona ugleda labuda. „Ovaj labud je mnogo beo“, pomisli ona, „a ja sam baš crna“. „On mora da je nasrećnija ptica na svetu.”

Vrana podeli svoju misao sa labudom.”Zapravo” odgovori labud, “I ja sam mislio da sam najsrećnija ptica dok nisam video papagaja, on ima dve boje i prelep je. Mislim da je papagaj najsrećnija ptica ikad stvorena”.

Onda nađe papagaja koji joj je objasnio: “Ja sam živeo jako srećnim životom dok nisam ugledao pauna. Ja imam samo dve boje dok paun ima mnogo boja”.

Vrana poseti pauna u zološkom vrtu i vide da se hiljade ljudi skuplja i divi se njegovoj lepoti. Kada su ljudi otišli, vrana se približi paunu. “Dragi paune” reče vrana “ti si tako predivan. Svakog dana hiljade ljudi dolazi da te vidi. Ljudi kada vide mene, odma me teraju od sebe. Mislim da si najsrećnija ptica na svetu”.

Paun odgovori “Ja sam uvek mislio da sam najlepša i najsrećnija ptica na svetu. Ali zbog moje lepote, ja sam zarobljen u ovom zološkom vrtu.

Promotrio sam zološki vrt jako pažljivo i primetio da je vrana jedina ptica koja nije u kavezu. Tako da već neko vreme razmišljam o tome kako bih bio srećan da sam vrana mogao bi da letim gde hoću”.

Ovo je i ljudski problem takođe. Mi pravimo nepotrebna poređenja sa drugima i bivamo tužni. Ne vrednujemo ono što nam je bog dao. Sve ovo vodi do začaranog kruga nesreće. Naučimo da budemo srećni sa onim što imamo, a ne da gledamo šta nemamo. Uvek će postojati neko ko ima više ili manje od onoga što mi imamo. Osoba koja je zadovoljna onim što ima je najsrećnija osoba na svetu.”